народ
白俄羅斯語
编辑詞源
编辑發音
编辑名詞
编辑наро́д (naród) m 無生 (屬格 наро́да,主格複數 наро́ды,屬格複數 наро́даў)
變格
编辑衍生詞
编辑- наро́дны (naródny)
- міжнаро́дны (mižnaródny)
來源
编辑- slounik.org中有關“народ”的內容
保加利亞語
编辑詞源
编辑發音
编辑名詞
编辑наро́д • (naród) m
變格
编辑來源
编辑茲梁科米語
编辑詞源
编辑發音
编辑名詞
编辑народ (narod)
變格
编辑народ 的變格(詞幹:народ
-) | |||
---|---|---|---|
單數 | 複數 | ||
主格 | народ (narod) | народънародӧс (narodnarodös) | |
賓格 | I* | народ (narod) | народънародӧс (narodnarodös) |
II* | народ ӧс]] (narod ös) | народънародӧс
ӧс (narodnarodös ös) | |
工具格 | народ ӧн]] (narod ön) | народънародӧс
ӧн (narodnarodös ön) | |
伴隨格 | народкӧд (narodköd) | народънародӧс
кӧд (narodnarodös köd) | |
欠格 | народтӧг (narodtög) | народънародӧс
тӧг (narodnarodös tög) | |
連續格 | народла (narodla) | народънародӧс
ла (narodnarodös la) | |
屬格 | народлӧн (narodlön) | народънародӧс
лӧн (narodnarodös lön) | |
奪格 | народлысь (narodlyś) | народънародӧс
лысь (narodnarodös lyś) | |
與格 | народлы (narodly) | народънародӧс
лы (narodnarodös ly) | |
內格 | народ ын]] (narod yn) | народънародӧс
ын (narodnarodös yn) | |
出格 | народ ысь]] (narod yś) | народънародӧс
ысь (narodnarodös yś) | |
入格 | народ ӧ]] (narod ö) | народънародӧс
ӧ (narodnarodös ö) | |
始格 | народсянь (narodśań) | народънародӧс
сянь (narodnarodös śań) | |
近格 | народлань (narodlań) | народънародӧс
лань (narodnarodös lań) | |
到格 | народ ӧдз]] (narod ödź) | народънародӧс
ӧдз (narodnarodös ödź) | |
經由格 | I | народ ӧд]] (narod öd) | народънародӧс
ӧд (narodnarodös öd) |
II | народті (narodti) | народънародӧс
ті (narodnarodös ti) | |
*) 有生名詞幾乎僅使用 II 型賓格結尾,而無生名詞可以使用 I 型或 II 型,且前者比後者常用。 |
народ 的所有格變格 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
同義詞
编辑- йӧз (jöz)
來源
编辑- A. I. Podorova, editor (1948) Коми-Русский словарь [Komi-Russian dictionary],Syktyvkar:Коми Государственное Издательство,第 131 頁
- D. V. Bubrikh (1949) Грамматика литературного Коми языка [Grammar of the literary Komi language],Leningrad,第 30 頁
- L. M. Beznosikova; E. A. Ajbabina; R. I. Kosnyreva (2000) Коми-Русский словарь [Komi-Russian dictionary],ISBN 5-7555-0679-5,第 417 頁
馬其頓語
编辑詞源
编辑發音
编辑名詞
编辑народ • (narod) m (關係形容詞 народен)
變格
编辑俄語
编辑替代寫法
编辑- наро́дъ (naród) — 改革前 (1918) 正寫法
詞源
编辑繼承自原始斯拉夫語 *narodъ。可同步分析為на- (na-) + род (rod)。
發音
编辑名詞
编辑наро́д (naród) m 無生 (屬格 наро́да,主格複數 наро́ды,屬格複數 наро́дов)
- 人
- трудолюби́вый наро́д ― trudoljubívyj naród ― 勤劳的人民
- 人民,民族
- Все наро́ды на́шей страны́ по́льзуются одина́ковыми права́ми.
- Vse naródy nášej straný pólʹzujutsja odinákovymi pravámi.
- 我国各民族享有同等的权利。
變格
编辑相關詞
编辑派生詞
编辑- → 別日塔語: наръадуа (narʔadwa)
- → 基爾丁薩米語: нарэдт (naredt)
- → 茲梁科米語: народ (narod)
- → 雅庫特語: норуот (noruot)
參見
编辑- лю́ди (ljúdi)
塞爾維亞-克羅地亞語
编辑詞源
编辑來自原始斯拉夫語 *narodъ,來自原始波羅的-斯拉夫語 *nōradа́s。詞性上等同於na- + rod (“賽跑”)。
發音
编辑名詞
编辑на́род m (拉丁字母拼寫 národ)
- 人
- 1942年11月27日, Јосип Броз Тито, Извјештај штаба 3. НОУ дивизије[1], Jajce:
- Са разним упутствима и наређењима предузели смо мјере код свих јединица да правилно политички раде са народом, те да осјети љубав наших трупа и не буде незгодних испада.
- 我们向各单位下达各种指示和命令,积极采取措施,在政治上与人民群众做好工作,感受我们部队的爱,不会激化矛盾与不便。
- Какав смо ми то народ кад је "губав" једина р(иј)еч која се римује с "љубав"? ― 當“麻風病”是唯一與“愛”押韻的詞時,我們是什麼樣的人?
- 人民,民族
- 民眾
變格
编辑衍生詞
编辑來源
编辑- 參見《Hrvatski jezični portal》中有關“народ”的內容
烏克蘭語
编辑詞源
编辑來自原始斯拉夫語 *narodъ,或許經由俄語 народ (narod)。方言中也有規則變化的нарід (narid)。
發音
编辑名詞
编辑наро́д (naród) m 無生 (屬格 наро́ду,主格複數 наро́ди,屬格複數 наро́дів)
變格
编辑來源
编辑- народ in Bilodid, I. K., editor (1970–1980) Slovnyk ukrajinsʹkoji movy,Kiev:Naukova Dumka