učiti

塞爾維亞-克羅地亞語

詞源

繼承自原始斯拉夫語 *učiti。

發音

• 國際音標^(幫助): /ǔt͡ʃiti/
• 斷字：u‧či‧ti

動詞

ùčiti 非完 (西里爾字母拼寫 у̀чити)

1. (及物、不及物) 學習
2. (及物) 教授，傳授

變位

učiti的变位

不定式: učiti		现在时动副词: ùčēći		过去式动副词: ùčīvši		动名词: ùčēnje
数		单数			复数
人称		第一人称	第二人称	第三人称	第一人称	第二人称	第三人称
动词形		ja	ti	on / ona / ono	mi	vi	oni / one / ona
现在时		učim	učiš	uči	učimo	učite	uče
将来时	将来时I	učit ću1 učiću	učit ćeš1 učićeš	učit će1 učiće	učit ćemo1 učićemo	učit ćete1 učićete	učit će1 učiće
	将来时II	bȕdēm učio2	bȕdēš učio2	bȕdē učio2	bȕdēmo učili2	bȕdēte učili2	bȕdū učili2
过去式	完成时	učio sam2	učio si2	učio je2	učili smo2	učili ste2	učili su2
	过去完成时3	bio sam učio2	bio si učio2	bio je učio2	bili smo učili2	bili ste učili2	bili su učili2
	过去进行时	učih	učiše	učiše	učismo	učiste	učahu
条件式I		učio bih2	učio bi2	učio bi2	učili bismo2	učili biste2	učili bi2
条件式II4		bio bih učio2	bio bi učio2	bio bi učio2	bili bismo učili2	bili biste učili2	bili bi učili2
命令式		—	uči	—	učimo	učite	—
主动过去分词		učio m / učila f / učilo n			učili m / učile f / učila n
被动过去分词		učen m / učena f / učeno n			učeni m / učene f / učena n
1  克罗地亚写法；其他方言省略不定后缀，和接语连接。 2   阳性名词；如果行为主体是阴性或中性名词时，则用阴性或中性的主动过去分词和助动词。 3   口语中常用过去完成时代替，即省略助动词 biti。 4   口语中多被条件式I代替，即省略助动词 biti。   *注：许多方言中，不定过去式和过去进行时已经不再使用，被过去完成时代替

派生詞彙

• izùčiti
• naùčiti
• odùčiti
• podùčiti
• poùčiti
• priùčiti
• proùčiti
• učitelj

 

斯洛文尼亞語

詞源

繼承自原始斯拉夫語 *učiti。

發音

• 國際音標^(幫助): /ut͡ʃìːti/, /ut͡ʃíːti/

動詞

učīti 非完

1. 教授，傳授
2. (反身) 學習

   On se je učil. ― 他學了。

屈折

-iti -im (AP c)
不定式	učīti
第一人稱單數	učím
不定式	učīti			učȋt, učȉt
動名詞	učȋt
目的分詞	učénje
	分詞			動副詞
現在	učȅč			—
過去	učȅn			učȋvši
l-分詞	陽性		陰性		中性
單數	učȋł		učíla		učȋlo
雙數	učȋla		učȋli		učȋli
複數	učȋli		učȋle		učȋla
	現在時			命令式
第一人稱單數	učím			—
第二人稱單數	učíš			úči
第三人稱單數	učí			—
第一人稱雙數	učíva			učȋva
第二人稱雙數	učíta			učȋta
第三人稱雙數	učíta			—
第一人稱複數	učímo			učȋmo
第二人稱複數	učíte			učȋte
第三人稱複數	učíjo			—

派生詞彙

• učȋtelj
• izučīti
• naučīti
• poučīti
• podučīti
• preučīti

延伸閱讀

• učiti, Slovarji Inštituta za slovenski jezik Frana Ramovša ZRC SAZU. portal Fran