писати
參見：пьсати
教會斯拉夫語
編輯其他形式
編輯詞源
編輯動詞
編輯писати (pisati) 非完
變位
編輯| 👤 單數 | 👥 雙數 | 👤👥👥 複數 | |||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| азъ (azŭ) | тꙑ (ty) | тъ (tŭ) | вѣ (vě) | ва (va) | та (ta) | мꙑ (my) | вꙑ (vy) | ти (ti) | |||||||||
| пишѫ (pišǫ) | пишеши (pišeši) | пишетъ (pišetŭ) | пишевѣ (piševě) | пишета (pišeta) | пишете (pišete) | пишемъ (pišemŭ) | пишете (pišete) | пишѫтъ (pišǫtŭ) | |||||||||
塞爾維亞-克羅地亞語
編輯詞源
編輯源自原始斯拉夫語 *pьsati、*pisati。與斯洛文尼亞語 pisati、馬其頓語 пишува (pišuva)、保加利亞語 пиша (piša)、波蘭語 pisać、俄語 писать (pisatʹ)同源。
發音
編輯動詞
編輯пи́сати 非完 (拉丁字母拼寫 písati)
- (及物、不及物) 寫
- (及物) 寫作
- (不及物) 書寫
- (及物) 參加筆試
- (無人稱)（以書面形式）聲稱，說
- Новине пишу нешто сасвим друго.
- 報紙說的完全不同。
- На њиховој wеб страници пише да је уређај састављен од врхунских компонената.
- 他們的網站說，這款器械的部件質量都是頂尖的。
- На етикети јасно пише за што је уређај намијењен.
- 標籤清晰地標明了器械的用途。
變位
編輯писати的變位
衍生詞彙
編輯烏克蘭語
編輯詞源
編輯源自古東斯拉夫語 пьсати (pĭsati)、писати (pisati)，源自原始斯拉夫語 *pьsati、*pisati。
發音
編輯動詞
編輯писа́ти (pysáty) 非完 (完整體 написа́ти)
變位
編輯писа́ти, писа́ть的變位（6c類，非完整體，及物）
| 非完整體 | ||
|---|---|---|
| 不定式 | писа́ти, писа́ть pysáty, pysátʹ | |
| 分詞 | 現在時 | 過去時 |
| 主動 | — | — |
| 被動 | — | пи́саний pýsanyj 非人稱：пи́сано pýsano |
| 副詞 | пи́шучи pýšučy |
писа́вши pysávšy |
| 現在時 | 過去時 | |
| 第一人稱單數 я |
пишу́ pyšú |
бу́ду писа́ти, бу́ду писа́ть, писа́тиму búdu pysáty, búdu pysátʹ, pysátymu |
| 第二人稱單數 ти |
пи́шеш pýšeš |
бу́деш писа́ти, бу́деш писа́ть, писа́тимеш búdeš pysáty, búdeš pysátʹ, pysátymeš |
| 第三人稱單數 він / вона / воно |
пи́ше pýše |
бу́де писа́ти, бу́де писа́ть, писа́тиме búde pysáty, búde pysátʹ, pysátyme |
| 第一人稱複數 ми |
пи́шем, пи́шемо pýšem, pýšemo |
бу́демо писа́ти, бу́демо писа́ть, писа́тимемо, писа́тимем búdemo pysáty, búdemo pysátʹ, pysátymemo, pysátymem |
| 第二人稱複數 ви |
пи́шете pýšete |
бу́дете писа́ти, бу́дете писа́ть, писа́тимете búdete pysáty, búdete pysátʹ, pysátymete |
| 第三人稱複數 вони |
пи́шуть pýšutʹ |
бу́дуть писа́ти, бу́дуть писа́ть, писа́тимуть búdutʹ pysáty, búdutʹ pysátʹ, pysátymutʹ |
| 命令式 | 單數 | 複數 |
| 第一人稱 | — | пиші́м, пиші́мо pyším, pyšímo |
| 第二人稱 | пиши́ pyšý |
пиші́ть pyšítʹ |
| 過去時 | 單數 | 複數 ми / ви / вони |
| 陽性 я / ти / він |
писа́в pysáv |
писа́ли pysály |
| 陰性 я / ти / вона |
писа́ла pysála | |
| 中性 воно |
писа́ло pysálo | |
衍生詞彙
編輯- ви́лами по воді́ пи́сано (výlamy po vodí pýsano)
- власною рукою писати (vlasnoju rukoju pysaty)
- пи́санка (pýsanka)
- писа́ти кре́нделі нога́ми (pysáty kréndeli nohámy)
- писа́ти мислі́те (pysáty myslíte)
- писа́ти рядки (pysáty rjadky)
- пиши пропало (pyšy propalo)
- пішло писати (pišlo pysaty)
帶前綴動詞
- запи́сувати 非完 (zapýsuvaty)、записа́ти 完 (zapysáty)
- опи́сувати 非完 (opýsuvaty)、описа́ти 完 (opysáty)
- перепи́сувати 非完 (perepýsuvaty)、переписа́ти 完 (perepysáty)
- підпи́сувати 非完 (pidpýsuvaty)、підписа́ти 完 (pidpysáty)
- припи́сувати 非完 (prypýsuvaty)、приписа́ти 完 (prypysáty)
參考資料
編輯- Melnychuk, O. S., editor (2003年)，「писати」，Етимологічний словник української мови [烏克蘭語詞源詞典] (烏克蘭語)，第 4: Н – П 卷，Kyiv：Naukova Dumka，ISBN 966-00-0590-3，第 375 頁
- писати in Bilodid, I. K., editor (1970–1980年) Slovnyk ukrajinsʹkoji movy，Kiev：Naukova Dumka
- писати in Horox (slovozmina)
- писати in Словник.ua – портал української мови та культури [Slovnik.ua – Portal of Ukrainian Language and Culture] (in Ukrainian)