радость
教會斯拉夫語
编辑詞源
编辑來自原始斯拉夫語 *radostь;在詞性上來自радъ (radŭ) + -ость (-ostĭ)。
名詞
编辑радость (radostĭ) f
變格
编辑радость 的變格(i-詞幹)
單數 | 雙數 | 複數 | |
---|---|---|---|
主格 | радость radostĭ |
радости radosti |
радости radosti |
賓格 | радость radostĭ |
радости radosti |
радости radosti |
屬格 | радости radosti |
радостью, радостию radostĭju, radostiju |
радостьи, радостии radostĭi, radostii |
方位格 | радости radosti |
радостью, радостию radostĭju, radostiju |
радостьхъ radostĭxŭ |
與格 | радости radosti |
радостьма radostĭma |
радостьмъ radostĭmŭ |
工具格 | радостьѭ, радостиѭ radostĭjǫ, radostijǫ |
радостьма radostĭma |
радостьми radostĭmi |
呼格 | радости radosti |
радости radosti |
радости radosti |
來源
编辑- Старославянский словарь (по рукописям X-XI веков), Русский язык, Москва 1994
俄語
编辑詞源
编辑繼承自古東斯拉夫語 радость (radostĭ),來自原始斯拉夫語 *radostь。可同步分析為рад (rad) + -ость (-ostʹ)。
發音
编辑名詞
编辑ра́дость (rádostʹ) f 無生 (屬格 ра́дости,主格複數 ра́дости,屬格複數 ра́достей)
- 歡樂,愉快
- 2015, Ani Lorak, Уходи по-английски
- Вот и время заплатить слёзами за радость.
- Vot i vremja zaplatitʹ sljózami za radostʹ.
- 是時候用眼淚來支付快樂了。
- Испу́г сменя́ется ра́достью. ― Ispúg smenjájetsja rádostʹju. ― 恐懼轉為歡樂。
- 2015, Ani Lorak, Уходи по-английски
變格
编辑相關詞
编辑- рад (rad)
- ра́довать (rádovatʹ)
- ра́доваться (rádovatʹsja)
- ра́достно (rádostno)
- ра́достный (rádostnyj)