ležati

塞尔维亚-克罗地亚语

词源

源自原始斯拉夫語 *ležati，源自原始印歐語 *legʰ-。

发音

• 國際音標^(幫助)：/lěʒati/
• 斷字：le‧ža‧ti

动词

lèžati 非完 (西里爾字母拼寫 лѐжати)

1. (不及物) 躺下；平放
2. (不及物) 位於

變位

ležati的变位

不定式: ležati		现在时动副词: lèžēći		过去式动副词: —		动名词: lèžānje
数		单数			复数
人称		第一人称	第二人称	第三人称	第一人称	第二人称	第三人称
动词形		ja	ti	on / ona / ono	mi	vi	oni / one / ona
现在时		ležim	ležiš	leži	ležimo	ležite	leže
将来时	将来时I	ležat ću1 ležaću	ležat ćeš1 ležaćeš	ležat će1 ležaće	ležat ćemo1 ležaćemo	ležat ćete1 ležaćete	ležat će1 ležaće
	将来时II	bȕdēm ležao2	bȕdēš ležao2	bȕdē ležao2	bȕdēmo ležali2	bȕdēte ležali2	bȕdū ležali2
过去式	完成时	ležao sam2	ležao si2	ležao je2	ležali smo2	ležali ste2	ležali su2
	过去完成时3	bio sam ležao2	bio si ležao2	bio je ležao2	bili smo ležali2	bili ste ležali2	bili su ležali2
	过去进行时	ležah	ležaše	ležaše	ležasmo	ležaste	ležahu
条件式I		ležao bih2	ležao bi2	ležao bi2	ležali bismo2	ležali biste2	ležali bi2
条件式II4		bio bih ležao2	bio bi ležao2	bio bi ležao2	bili bismo ležali2	bili biste ležali2	bili bi ležali2
命令式		—	leži	—	ležimo	ležite	—
主动过去分词		ležao m / ležala f / ležalo n			ležali m / ležale f / ležala n
1  克罗地亚写法；其他方言省略不定后缀，和接语连接。 2   阳性名词；如果行为主体是阴性或中性名词时，则用阴性或中性的主动过去分词和助动词。 3   口语中常用过去完成时代替，即省略助动词 biti。 4   口语中多被条件式I代替，即省略助动词 biti。   *注：许多方言中，不定过去式和过去进行时已经不再使用，被过去完成时代替

衍生词汇

• odlèžati
• polèžati
• prelèžati
• ulèžati se
• zalèžati se

 

相关词汇

• lȅći 完

斯洛文尼亚语

词源

源自原始斯拉夫語 *ležati，源自原始印歐語 *legʰ-。

发音

• 國際音標^(幫助)：/lɛʒàːti/
• 斷字：le‧žá‧ti

动词

ležáti 非完

1. (不及物) 躺下；平放

屈折

-ati -im
不定式	ležáti
第一人稱單數	ležím
不定式	ležáti			léžat
動名詞	léžat
目的分詞	ležȃnje
	分詞			動副詞
現在	ležȅč			ležẹ̄
過去	—			—
l-分詞	陽性		陰性		中性
單數	léžał		ležȃla		ležálo
雙數	ležála		ležáli		ležáli
複數	ležáli		ležále		ležála
	現在時			命令式
第一人稱單數	ležím			—
第二人稱單數	ležíš			léži
第三人稱單數	leží			—
第一人稱雙數	ležíva			ležȋva
第二人稱雙數	ležíta			ležȋta
第三人稱雙數	ležíta			—
第一人稱複數	ležímo			ležȋmo
第二人稱複數	ležíte			ležȋte
第三人稱複數	ležíjo			—

衍生词汇

• obležáti
• odležáti
• poležáti
• preležáti
• uležáti
• zaležáti

 

延伸阅读

• ležati, Slovarji Inštituta za slovenski jezik Frana Ramovša ZRC SAZU. portal Fran