ležati

塞爾維亞-克羅地亞語

詞源

源自原始斯拉夫語 *ležati，源自原始印歐語 *legʰ-。

發音

• 國際音標^(幫助): /lěʒati/
• 斷字：le‧ža‧ti

動詞

lèžati 非完 (西里爾字母拼寫 лѐжати)

1. (不及物) 躺下；平放
2. (不及物) 位於

變位

ležati的變位

不定式: ležati		現在時動副詞: lèžēći		過去式動副詞: —		動名詞: lèžānje
數		單數			複數
人稱		第一人稱	第二人稱	第三人稱	第一人稱	第二人稱	第三人稱
動詞形		ja	ti	on / ona / ono	mi	vi	oni / one / ona
現在時		ležim	ležiš	leži	ležimo	ležite	leže
將來時	將來時I	ležat ću1 ležaću	ležat ćeš1 ležaćeš	ležat će1 ležaće	ležat ćemo1 ležaćemo	ležat ćete1 ležaćete	ležat će1 ležaće
	將來時II	bȕdēm ležao2	bȕdēš ležao2	bȕdē ležao2	bȕdēmo ležali2	bȕdēte ležali2	bȕdū ležali2
過去式	完成時	ležao sam2	ležao si2	ležao je2	ležali smo2	ležali ste2	ležali su2
	過去完成時3	bio sam ležao2	bio si ležao2	bio je ležao2	bili smo ležali2	bili ste ležali2	bili su ležali2
	過去進行時	ležah	ležaše	ležaše	ležasmo	ležaste	ležahu
條件式I		ležao bih2	ležao bi2	ležao bi2	ležali bismo2	ležali biste2	ležali bi2
條件式II4		bio bih ležao2	bio bi ležao2	bio bi ležao2	bili bismo ležali2	bili biste ležali2	bili bi ležali2
命令式		—	leži	—	ležimo	ležite	—
主動過去分詞		ležao m / ležala f / ležalo n			ležali m / ležale f / ležala n
1  克羅地亞寫法；其他方言省略不定後綴，和接語連接。 2   陽性名詞；如果行為主體是陰性或中性名詞時，則用陰性或中性的主動過去分詞和助動詞。 3   口語中常用過去完成時代替，即省略助動詞 biti。 4   口語中多被條件式I代替，即省略助動詞 biti。   *註：許多方言中，不定過去式和過去進行時已經不再使用，被過去完成時代替

衍生詞彙

• odlèžati
• polèžati
• prelèžati
• ulèžati se
• zalèžati se

 

相關詞彙

• lȅći 完

斯洛文尼亞語

詞源

源自原始斯拉夫語 *ležati，源自原始印歐語 *legʰ-。

發音

• 國際音標^(幫助): /lɛʒàːti/
• 斷字：le‧žá‧ti

動詞

ležáti 非完

1. (不及物) 躺下；平放

屈折

-ati -im
不定式	ležáti
第一人稱單數	ležím
不定式	ležáti			léžat
動名詞	léžat
目的分詞	ležȃnje
	分詞			動副詞
現在	ležȅč			ležẹ̄
過去	—			—
l-分詞	陽性		陰性		中性
單數	léžał		ležȃla		ležálo
雙數	ležála		ležáli		ležáli
複數	ležáli		ležále		ležála
	現在時			命令式
第一人稱單數	ležím			—
第二人稱單數	ležíš			léži
第三人稱單數	leží			—
第一人稱雙數	ležíva			ležȋva
第二人稱雙數	ležíta			ležȋta
第三人稱雙數	ležíta			—
第一人稱複數	ležímo			ležȋmo
第二人稱複數	ležíte			ležȋte
第三人稱複數	ležíjo			—

衍生詞彙

• obležáti
• odležáti
• poležáti
• preležáti
• uležáti
• zaležáti

 

延伸閱讀

• ležati, Slovarji Inštituta za slovenski jezik Frana Ramovša ZRC SAZU. portal Fran