viza

参见：viză 和 vīza

匈牙利语

词源

源自原始斯拉夫语 *vyzъ。

发音

• 国际音标^(帮助): [ˈvizɒ]
• 断字：vi‧za
• 韵部：-zɒ

名词

viza (复数 vizák)

1. 欧洲鳇（Huso huso）

变格

变格 (词干：长/高元音，元音和谐律：后)
	单数	复数
主格	viza	vizák
宾格	vizát	vizákat
与格	vizának	vizáknak
工具格	vizával	vizákkal
因果格	vizáért	vizákért
转移格	vizává	vizákká
到格	vizáig	vizákig
样格-形式	vizaként	vizákként
样格-情态	—	—
内格	vizában	vizákban
顶格	vizán	vizákon
接格	vizánál	vizáknál
入格	vizába	vizákba
上下格	vizára	vizákra
向格	vizához	vizákhoz
出格	vizából	vizákból
上格	vizáról	vizákról
夺格	vizától	vizáktól

viza 的所有格形 所有者 单数所有物 复数所有物 第一人称单数 vizám vizáim 第二人称单数 vizád vizáid 第三人称单数 vizája vizái 第一人称复数 vizánk vizáink 第二人称复数 vizátok vizáitok 第三人称复数 vizájuk vizáik

拓展阅读

• viza in Bárczi, Géza and László Országh: A magyar nyelv értelmező szótára (匈牙利语解释词典). Budapest: Akadémiai Kiadó, 1959–1962.

罗马尼亚语

词源

源自法语 viser。

动词

a viza (第三人称单数现在式 vizează，过去分词 vizat) 第一类变位

1. 旨在
2. 申请签证

变位

    viza 的变位 (第一类变位, -ez-中缀)

不定式			a viza
动名词			vizând
过去分词			vizat
数		单数			复数
人称		第一人称	第二人称	第三人称	第一人称	第二人称	第三人称
直陈式		eu	tu	el/ea	noi	voi	ei/ele
	现在时	vizez	vizezi	vizează	vizăm	vizați	vizează
	过去进行时	vizam	vizai	viza	vizam	vizați	vizau
	简单完成时	vizai	vizași	viză	vizarăm	vizarăți	vizară
	过去完成时	vizasem	vizaseși	vizase	vizaserăm	vizaserăți	vizaseră
虚拟式		eu	tu	el/ea	noi	voi	ei/ele
	现在时	să vizez	să vizezi	să vizeze	să vizăm	să vizați	să vizeze
命令式		—	tu	—	—	voi	—
	肯定		vizează			vizați
	否定		nu viza			nu vizați

塞尔维亚-克罗地亚语

词源1

发音

• 国际音标^(帮助): /ʋǐːza/
• 断字：vi‧za

名词

víza f (西里尔字母拼写 ви́за)

1. 签证

变格

    viza 的变格

	单数	复数
主格	viza	vize
属格	vize	viza
与格	vizi	vizama
宾格	vizu	vize
呼格	vizo	vize
位格	vizi	vizama
工具格	vizom	vizama

词源2

源自原始斯拉夫语 *vyzъ。

其他写法

• vȋz, vȉsa

名词

vȉza f (西里尔字母拼写 ви̏за)

1. (方言) 欧洲鳇（Huso huso）
   • a. 1869, “（塞爾維亞民歌）Шетала се виза риба”:

     Шетала се виза риба
     Уз Дунаво, низ Дунаво

     一条鳇鱼
     在多瑙河上上下下地游动

变格

    viza 的变格

	单数	复数
主格	viza	vize
属格	vize	viza
与格	vizi	vizama
宾格	vizu	vize
呼格	vizo	vize
位格	vizi	vizama
工具格	vizom	vizama

斯洛文尼亚语

词源1

其他写法

• vȋzum

发音

• 国际音标^(帮助): /ʋíːza/
• 断字：vi‧za

名词

vȋza f

1. 签证

变格

阴性，a-词干
主格单数	vȋza
属格单数	vȋze
	单数	双数	复数
主格	vȋza	vȋzi	vȋze
宾格	vȋzo	vȋzi	vȋze
属格	vȋze	vȋz	vȋz
与格	vȋzi	vȋzama	vȋzam
方位格	vȋzi	vȋzah	vȋzah
工具格	vȋzo	vȋzama	vȋzami

词源2

源自原始斯拉夫语 *vyzъ。

发音

• 国际音标^(帮助): /ʋìːza/
• 断字：vi‧za

名词

víza f

1. (方言) 欧洲鳇（Huso huso）

变格

阴性，a-词干
主格单数	víza
属格单数	víze
	单数	双数	复数
主格	víza	vízi	víze
宾格	vízo	vízi	víze
属格	víze	víz	víz
与格	vízi	vízama	vízam
方位格	vízi	vízah	vízah
工具格	vízo	vízama	vízami

拓展阅读

• viza, Slovarji Inštituta za slovenski jezik Frana Ramovša ZRC SAZU. portal Fran 

斯瓦希里语

词源

借自英语 visa。

发音

• 音频 (肯尼亚)：

  (档案)

名词

viza (n类，复数 viza)

1. 签证

维普斯语

词源

借自俄语 ви́за (víza)。

名词

viza

1. 签证

变格

viza (inflection type 5/sana)的变格
主格单数	viza
属格单数	vizan
部分格单数	vizad
部分格复数	vizoid
	单数	复数
主格	viza	vizad
宾格	vizan	vizad
属格	vizan	vizoiden
部分格	vizad	vizoid
样格-手段格	vizan	vizoin
转换格	vizaks	vizoikš
内格	vizas	vizoiš
出格	vizaspäi	vizoišpäi
入格	vizaha vizha	vizoihe
接格	vizal	vizoil
夺格	vizalpäi	vizoilpäi
向格	vizale	vizoile
欠格	vizata	vizoita
共格	vizanke	vizoidenke
延展格	vizadme	vizoidme
approximative I	vizanno	vizoidenno
approximative II	vizannoks	vizoidennoks
始格	vizannopäi	vizoidennopäi
terminative I	vizahasai vizhasai	vizoihesai
terminative II	vizalesai	vizoilesai
terminative III	vizassai	—
additive I	vizahapäi vizhapäi	vizoihepäi
additive II	vizalepäi	vizoilepäi

参考资料

• Zajceva, N. G.; Mullonen, M. I. (2007年)，“виза”，Uz’ venä-vepsläine vajehnik / Novyj russko-vepsskij slovarʹ [New Russian–Veps Dictionary]，Petrozavodsk：Periodika