срце
马其顿语 编辑
词源 编辑
来自原始斯拉夫语 *sьrdьce,来自原始印欧语 *ḱḗr。
发音 编辑
名词 编辑
ср́це • (sŕce) n (复数 ср́ца 或 ср́циња,关系形容词 ср́цев,指小 ср́ценце 或 ср́цуле)
- (解剖学) 心脏
- (♥) 爱心
- (比喻义) 情感
- (爱称) 亲爱的
- (纸牌游戏,board games) 红心
- (比喻义) 勇气
- (比喻义) 核心,中心
- Вле́гоа во ср́цето на зе́мјата. ― Vlégoa vo sŕceto na zémjata. ― 他们进入地心
- ср́це на́ зелка. ― sŕce ná zelka. ― 白菜心
- (口语,比喻义) 胃
- На гла́дно ср́це. ― Na gládno sŕce. ― 空腹
使用说明 编辑
- 以“-иња”结尾的复数形式稍显口语,一般只用于符号及爱称之义。
变格 编辑
срце 的变格
срце 的变格
衍生词 编辑
- срцеби́ење n (srcebíenje)
- ср́цебол m (sŕcebol)
- срце́вина f (srcévina)
参见 编辑
马其顿语中的纸牌花色(бо́и (bói)) (布局 · 文字) | |||
---|---|---|---|
херц (herc), ср́це (sŕce) ♥ | ка́ро (káro), ба́клава (báklava) ♦ | пик (pik), лист (list) ♠ | треф (tref), дете́лина (detélina) ♣ |
来源 编辑
- “срце”, Дигитален речник на македонскиот јазик (Digitalen rečnik na makedonskiot jazik) [马其顿语数位词典]
塞尔维亚-克罗地亚语 编辑
词源 编辑
来自原始斯拉夫语 *sьrdьce,来自原始波罗的-斯拉夫语 *śirˀdís,来自原始印欧语 *ḱérd。
发音 编辑
名词 编辑
ср̏це n (拉丁字母拼写 sȑce)
- (解剖学) 心脏
- Срце је шупљи мишићни орган који пумпа крв кроз крвоток помоћу сталних ритмичких контракција.
- 心脏是中空的肌肉器官,通过持续的节律性收缩将血液泵入循环系统。
- 情感
- (爱称) 亲爱的
- (♥) 爱心
- (纸牌游戏,board games) 红心
- 中心,核心
变格 编辑
参见 编辑
塞尔维亚-克罗地亚语中的纸牌花色(боје) (布局 · 文字) | |||
---|---|---|---|
херц, срце ♥ | каро ♦ | пик ♠ | треф ♣ |
塞尔维亚-克罗地亚语中的德国纸牌(њемачке боје, немачке боје, мађарске боје)(布局 · 文字) | |||
---|---|---|---|
црвена, срце | бундева, тиква | зелена, зеље, лист | жир |