维基词典

človek

參見：člověk

塞爾維亞-克羅地亞語

编辑

其他寫法

编辑

詞源

编辑

源自原始斯拉夫語 *čьlověkъ, *čelověkъ。

名詞

编辑

človek m (西里爾字母拼寫 чловек)

  1. (古代用法、Kajkavian) 人
    • 1593, N.N., Cantio de matrimonio:
      Nei dobro človeku samomu biti,
      potrebno mu je tuvarušu biti,
      k njemu primerjen tuvaruš biti,
      zato mo pomoč imeimo stvoriti.
    • 1644, N.N., De paenitentia:
      Rožica na polju lepo friško cvete:
      takajše mlad človek tu na ovom svete,
    • 1701, N.N., O, Ježuše, slatko ime
      Misli, človek, sad živuči, ter pogledaj v grob smrdeči:
      Kam ja idem, tam ti dojdeš, otkuda se ne povrneš.
    • 1886, Ksaver Šandor Gjalski, Pod starim krovovima:
      Kakav je to kršan človek bil, nikad ne bi bil mislil, da bu on prije mene.
    • 1936, Miroslav Krleža, Balade Petrice Kerempuha
      Se sami Madžari, grofi, dunajski, taljanski,
      ni jeden je ne človek, ni jeden ne zna naški.

斯洛伐克語

编辑
 
斯洛伐克語維基百科有一篇文章關於：
維基百科 sk

詞源

编辑

單數形式源自原始斯拉夫語 *čьlověkъ, *čelověkъ；複數形式源自原始斯拉夫語 *ľudьje (“人們”)。

發音

编辑

名詞

编辑

človek m 個人 (屬格單數 človeka，主格複數 ľudia，屬格複數 ľudí)

  1. 人

變格

编辑
človek的變格
單數 複數
主格 človek ľudia
屬格 človeka ľudí
與格 človeku, človekovi ľuďom
賓格 človeka ľudí
方位格 človeku, človekovi ľuďoch
工具格 človekom ľuďmi

派生詞

编辑

拓展閱讀

编辑
  • “človek”，Slovníkový portál Jazykovedného ústavu Ľ. Štúra SAV [斯洛伐克科學院盧多維特·什圖爾語言研究所辭典入口]，https://slovnik.juls.savba.sk， 2003–2024年

斯洛文尼亞語

编辑
 
斯洛文尼亞語維基百科有一篇文章關於：
維基百科 sl

詞源

编辑

單數、雙數形式源自原始斯拉夫語 *čьlověkъ；複數形式源自原始斯拉夫語 *ľudьje (“人們”)。

發音

编辑
  • 國際音標(幫助): /t͡ʃlɔ̀ːʋɛk/
  • 音頻：(檔案)

名詞

编辑

člóvek m 有生

  1. 人類；人

變格

编辑

Template:Sl-decl-noun-človek

參見

编辑
来自“https://zh.wiktionary.org/w/index.php?title=človek&oldid=8964574”