človek

参见：člověk

塞尔维亚-克罗地亚语

其他写法

• (Ekavian): čȍvek
• (Ijekavian): čȍvjek

词源

源自原始斯拉夫语 *čьlověkъ, *čelověkъ。

名词

človek m (西里尔字母拼写 чловек)

1. (古代用法、Kajkavian) 人
   • 1593, N.N., Cantio de matrimonio:

     Nei dobro človeku samomu biti,

     potrebno mu je tuvarušu biti,

     k njemu primerjen tuvaruš biti,

     zato mo pomoč imeimo stvoriti.

   • 1644, N.N., De paenitentia:

     Rožica na polju lepo friško cvete:

     takajše mlad človek tu na ovom svete,

   • 1701, N.N., O, Ježuše, slatko ime

     Misli, človek, sad živuči, ter pogledaj v grob smrdeči:

     Kam ja idem, tam ti dojdeš, otkuda se ne povrneš.

   • 1886, Ksaver Šandor Gjalski, Pod starim krovovima:

     Kakav je to kršan človek bil, nikad ne bi bil mislil, da bu on prije mene.

   • 1936, Miroslav Krleža, Balade Petrice Kerempuha

     Se sami Madžari, grofi, dunajski, taljanski,

     ni jeden je ne človek, ni jeden ne zna naški.

斯洛伐克语

词源

单数形式源自原始斯拉夫语 *čьlověkъ, *čelověkъ；复数形式源自原始斯拉夫语 *ľudьje (“人们”)。

发音

• 国际音标^(帮助): [ˈt͡ʃlɔvek]

名词

človek m 个人 (属格单数 človeka，主格复数 ľudia，属格复数 ľudí)

1. 人

变格

človek的变格

	单数	复数
主格	človek	ľudia
属格	človeka	ľudí
与格	človeku, človekovi	ľuďom
宾格	človeka	ľudí
方位格	človeku, človekovi	ľuďoch
工具格	človekom	ľuďmi

派生词

• človečí
• človečina
• človiečik

拓展阅读

• “človek”，Slovníkový portál Jazykovedného ústavu Ľ. Štúra SAV [斯洛伐克科学院卢多维特·什图尔语言研究所辞典入口]，https://slovnik.juls.savba.sk， 2003–2024年

斯洛文尼亚语

词源

单数、双数形式源自原始斯拉夫语 *čьlověkъ；复数形式源自原始斯拉夫语 *ľudьje (“人们”)。

发音

• 国际音标^(帮助): /t͡ʃlɔ̀ːʋɛk/

• 音频：

  (档案)

名词

člóvek m 有生

1. 人类；人

参见

• môški, žénska
• oséba