človek

參見：člověk

塞爾維亞-克羅地亞語

其他寫法

• (Ekavian): čȍvek
• (Ijekavian): čȍvjek

詞源

源自原始斯拉夫語 *čьlověkъ, *čelověkъ。

名詞

človek m (西里爾字母拼寫 чловек)

1. (古代用法、Kajkavian) 人
   • 1593, N.N., Cantio de matrimonio:

     Nei dobro človeku samomu biti,

     potrebno mu je tuvarušu biti,

     k njemu primerjen tuvaruš biti,

     zato mo pomoč imeimo stvoriti.

   • 1644, N.N., De paenitentia:

     Rožica na polju lepo friško cvete:

     takajše mlad človek tu na ovom svete,

   • 1701, N.N., O, Ježuše, slatko ime

     Misli, človek, sad živuči, ter pogledaj v grob smrdeči:

     Kam ja idem, tam ti dojdeš, otkuda se ne povrneš.

   • 1886, Ksaver Šandor Gjalski, Pod starim krovovima:

     Kakav je to kršan človek bil, nikad ne bi bil mislil, da bu on prije mene.

   • 1936, Miroslav Krleža, Balade Petrice Kerempuha

     Se sami Madžari, grofi, dunajski, taljanski,

     ni jeden je ne človek, ni jeden ne zna naški.

斯洛伐克語

詞源

單數形式源自原始斯拉夫語 *čьlověkъ, *čelověkъ；複數形式源自原始斯拉夫語 *ľudьje (「人們」)。

發音

• 國際音標^(幫助): [ˈt͡ʃlɔvek]

名詞

človek m 個人 (屬格單數 človeka，主格複數 ľudia，屬格複數 ľudí)

1. 人

變格

človek的變格

	單數	複數
主格	človek	ľudia
屬格	človeka	ľudí
與格	človeku, človekovi	ľuďom
賓格	človeka	ľudí
方位格	človeku, človekovi	ľuďoch
工具格	človekom	ľuďmi

派生詞

• človečí
• človečina
• človiečik

拓展閱讀

• 「človek」，Slovníkový portál Jazykovedného ústavu Ľ. Štúra SAV [斯洛伐克科學院盧多維特·什圖爾語言研究所辭典入口]，https://slovnik.juls.savba.sk， 2003–2024年

斯洛文尼亞語

詞源

單數、雙數形式源自原始斯拉夫語 *čьlověkъ；複數形式源自原始斯拉夫語 *ľudьje (「人們」)。

發音

• 國際音標^(幫助): /t͡ʃlɔ̀ːʋɛk/

• 音頻：

  (檔案)

名詞

člóvek m 有生

1. 人類；人

參見

• môški, žénska
• oséba