зелен

保加利亚语

Шарки на зеленото

词源

来自原始斯拉夫语 *zelenъ。

发音

• 国际音标^(帮助): [zɛˈlɛn]

• 音频：

  (档案)

形容词

зеле́н • (zelén)

1. 绿色的，青翠的，绿的
2. 青的，酸的，生的

   近义词：неузрял (neuzrjal)、суров (surov)

3. 新鲜的

   近义词：пресен (presen)

4. (比喻义) 缺乏经验的，新手的

   近义词：неопитен (neopiten)

变格

зеле́н的肯定形

	阳性	阴性	中性	复数
不定	зеле́н zelén	зеле́на zeléna	зеле́но zeléno	зеле́ни zeléni
定 （主语）	зеле́ният zelénijat	зеле́ната zelénata	зеле́ното zelénoto	зеле́ните zelénite
定 （宾语）	зеле́ния zelénija
长尾 （呼格）	зеле́ни, зеле́ний zeléni, zelénij

зеле́н的比较级

	阳性	阴性	中性	复数
不定	по́-зеле́н pó-zelén	по́-зеле́на pó-zeléna	по́-зеле́но pó-zeléno	по́-зеле́ни pó-zeléni
定 （主语）	по́-зеле́ният pó-zelénijat	по́-зеле́ната pó-zelénata	по́-зеле́ното pó-zelénoto	по́-зеле́ните pó-zelénite
定 （宾语）	по́-зеле́ния pó-zelénija
长尾 （呼格）	по́-зеле́ни, по́-зеле́ний pó-zeléni, pó-zelénij

зеле́н的最高级

	阳性	阴性	中性	复数
不定	на́й-зеле́н náj-zelén	на́й-зеле́на náj-zeléna	на́й-зеле́но náj-zeléno	на́й-зеле́ни náj-zeléni
定 （主语）	на́й-зеле́ният náj-zelénijat	на́й-зеле́ната náj-zelénata	на́й-зеле́ното náj-zelénoto	на́й-зеле́ните náj-zelénite
定 （宾语）	на́й-зеле́ния náj-zelénija
长尾 （呼格）	на́й-зеле́ни, на́й-зеле́ний náj-zeléni, náj-zelénij

相关词

• зеленея (zeleneja, “成为绿色”)
• зеле (zele), зелка (zelka, “甘蓝菜”)
• зеленяк (zelenjak, “未熟的果实”)
• зеленика (zelenika, “黄杨木”) (方言)

参见

保加利亚语中的颜色（цветове (cvetove)） (布局 · 文字)
бял (bjal)	сив (siv), сяр (sjar), сур (sur), грив (griv)	черен (čeren), вран (vran), вакъл (vakǎl), смугъл (smugǎl)
ален (alen); червен (červen), румен (rumen), риж (riž) ; багър (bagǎr)	оранжев (oranžev), гранив (graniv), руд (rud) ; кафяв (kafjav), смядов (smjadov)	жълт (žǎlt) ; бежов (bežov), кремав (kremav)
резедав (rezedav)	зелен (zelen)
плав (plav)	небесносин (nebesnosin), лазурен (lazuren)	син (sin); модър (modǎr)
виолетов (violetov), вишняв (višnjav) ; индиго (indigo)	цикламен (ciklamen) ; лилав (lilav), пурпурен (purpuren)	розов (rozov)

来源

• зелен in Rečnik na bǎlgarskija ezik (Institut za bǎlgarski ezik)
• Georgiev V. I., editor (1971年)，“зелен”，Български етимологичен речник [保加利亚语词源词典] (保加利亚语)，第 1 卷，索非亚：保加利亚科学院，第 631 页

马其顿语

词源

来自原始斯拉夫语 *zelenъ。

发音

• 国际音标^(帮助): [ˈzɛlɛn]

• 音频：

  (档案)

形容词

зелен • (zelen) (比较级 позелен，最高级 најзелен，指小词 зеленичок，抽象名词 зеленило)

1. 绿色的
2. 青的（未成熟）
3. (比喻义) 经验不足的

变格

зелен的肯定形

	阳性	阴性	中性	复数
不定	зелен	зелена	зелено	зелени
肯定（未指定）	зелениот	зелената	зеленото	зелените
肯定（近指）	зелениов	зеленава	зеленово	зелениве
肯定（远指）	зеленион	зеленана	зеленоно	зеленине

зелен的比较级

	阳性	阴性	中性	复数
不定	позелен	позелена	позелено	позелени
肯定（未指定）	позелениот	позелената	позеленото	позелените
肯定（近指）	позелениов	позеленава	позеленово	позелениве
肯定（远指）	позеленион	позеленана	позеленоно	позеленине

зелен的最高级

	阳性	阴性	中性	复数
不定	најзелен	најзелена	најзелено	најзелени
肯定（未指定）	најзелениот	најзелената	најзеленото	најзелените
肯定（近指）	најзелениов	најзеленава	најзеленово	најзелениве
肯定（远指）	најзеленион	најзеленана	најзеленоно	најзеленине

衍生词

• зазеленее (zazelenee)
• зазелени (zazeleni)
• зазеленува (zazelenuva)
• зеленее (zelenee)
• зелени (zeleni)
• зеленика f (zelenika)
• зеленикав (zelenikav)
• зеленило n (zelenilo)
• зеленкав (zelenkav)
• зеленушка f (zelenuška)
• зеленушкав (zelenuškav)
• зеленчук m (zelenčuk)
• зеленчуков (zelenčukov)
• зимзелен (zimzelen)
• озелени (ozeleni)
• озеленува (ozelenuva)
• позеленее (pozelenee)
• позелени (pozeleni)
• позеленува (pozelenuva)
• пораззелени (porazzeleni)
• раззеленее (razzelenee)
• раззелени (razzeleni)
• раззеленува (razzelenuva)

 

相关词

• зелјаник m (zeljanik)
• зелјар m (zeljar)
• зелје n (zelje)
• зелјест (zeljest)
• зелка f (zelka)
• зелник m (zelnik)

 

参见

马其顿语中的颜色（бои (boi)） (布局 · 文字)
бел (bel)	сив (siv)	црн (crn)
црвен (crven), румен (rumen)	портокалов (portokalov) ; кафеав (kafeav), лисест (lisest)	жолт (žolt)
маслинест (maslinest)	зелен (zelen)
тиркизен (tirkizen)		син (sin), плав (plav); модар (modar)
виолетов (violetov)	лилав (lilav), пурпурен (purpuren)	розов (rozov)

俄语

发音

• 国际音标^(帮助): [ˈzʲelʲɪn]

形容词

зе́лен (zélen)

1. зелёный (zeljónyj) 的短阳性单数

塞尔维亚-克罗地亚语

词源1

来自原始斯拉夫语 *zelenъ。

发音

• 国际音标^(帮助): /zělen/
• 断字：зе‧лен

形容词

зѐлен (定形 зѐленӣ，拉丁字母拼写 zèlen)

1. 绿色的
2. 青的（未成熟）
3. (比喻义) 经验不足的

变格

不定形

单数		阳性	阴性	中性
主格		зелен	зелена	зелено
属格		зелена	зелене	зелена
与格		зелену	зеленој	зелену
宾格	非动物 动物	зелен зелена	зелену	зелено
呼格		зелен	зелена	зелено
位格		зелену	зеленој	зелену
工具格		зеленим	зеленом	зеленим
复数		阳性	阴性	中性
主格		зелени	зелене	зелена
属格		зелених	зелених	зелених
与格		зеленим(а)	зеленим(а)	зеленим(а)
宾格		зелене	зелене	зелена
呼格		зелени	зелене	зелена
位格		зеленим(а)	зеленим(а)	зеленим(а)
工具格		зеленим(а)	зеленим(а)	зеленим(а)

定形

单数		阳性	阴性	中性
主格		зелени	зелена	зелено
属格		зеленог(а)	зелене	зеленог(а)
与格		зеленом(у/е)	зеленој	зеленом(у/е)
宾格	非动物 动物	зелени зеленог(а)	зелену	зелено
呼格		зелени	зелена	зелено
位格		зеленом(е/у)	зеленој	зеленом(е/у)
工具格		зеленим	зеленом	зеленим
复数		阳性	阴性	中性
主格		зелени	зелене	зелена
属格		зелених	зелених	зелених
与格		зеленим(а)	зеленим(а)	зеленим(а)
宾格		зелене	зелене	зелена
呼格		зелени	зелене	зелена
位格		зеленим(а)	зеленим(а)	зеленим(а)
工具格		зеленим(а)	зеленим(а)	зеленим(а)

词源2

词源1的名词化。

发音

• 国际音标^(帮助): /zêleːn/
• 断字：зе‧лен

名词

зе̏ле̄н f (拉丁字母拼写 zȅlēn)

1. (不可数) 青翠，蓊郁

   近义词：зелѐнило

变格

зелен的变格

	单数
主格	зелен
属格	зелени
与格	зелени
宾格	зелен
呼格	зелени
方位格	зелени
工具格	зелењу

参见

塞尔维亚-克罗地亚语中的颜色（boje / боје） (布局 · 文字)
bijel, beo бијел, бео	siv, sinji сив, сињи	crn црн
crven, rumen црвен, румен	narandžast, narančast наранџаст, наранчаст ; smeđ, braon смеђ, браон	žut жут ; žut жут
zelen зелен	zelen зелен
tirkizan (cijan) тиркизан (цијан) ; tirkizan тиркизан	plav плав	modar модар
ljubičast љубичаст ; modar (indigo) модар (индиго)	ljubičast (magenta) љубичаст (магента) ; ljubičast љубичаст	ružičast, roza ружичаст, роза

乌克兰语

发音

• 国际音标^(帮助): [ˈzɛɫen]

形容词

зе́лен (zélen)

1. зеле́ний (zelényj) 的短形式