зелен

保加利亞語

Шарки на зеленото

詞源

來自原始斯拉夫語 *zelenъ。

發音

• 國際音標^(幫助): [zɛˈlɛn]

• 音頻：

  (檔案)

形容詞

зеле́н • (zelén)

1. 綠色的，青翠的，綠的
2. 青的，酸的，生的

   近義詞：неузрял (neuzrjal)、суров (surov)

3. 新鮮的

   近義詞：пресен (presen)

4. (比喻義) 缺乏經驗的，新手的

   近義詞：неопитен (neopiten)

變格

зеле́н的肯定形

	陽性	陰性	中性	複數
不定	зеле́н zelén	зеле́на zeléna	зеле́но zeléno	зеле́ни zeléni
定 （主語）	зеле́ният zelénijat	зеле́ната zelénata	зеле́ното zelénoto	зеле́ните zelénite
定 （賓語）	зеле́ния zelénija
長尾 （呼格）	зеле́ни, зеле́ний zeléni, zelénij

зеле́н的比較級

	陽性	陰性	中性	複數
不定	по́-зеле́н pó-zelén	по́-зеле́на pó-zeléna	по́-зеле́но pó-zeléno	по́-зеле́ни pó-zeléni
定 （主語）	по́-зеле́ният pó-zelénijat	по́-зеле́ната pó-zelénata	по́-зеле́ното pó-zelénoto	по́-зеле́ните pó-zelénite
定 （賓語）	по́-зеле́ния pó-zelénija
長尾 （呼格）	по́-зеле́ни, по́-зеле́ний pó-zeléni, pó-zelénij

зеле́н的最高級

	陽性	陰性	中性	複數
不定	на́й-зеле́н náj-zelén	на́й-зеле́на náj-zeléna	на́й-зеле́но náj-zeléno	на́й-зеле́ни náj-zeléni
定 （主語）	на́й-зеле́ният náj-zelénijat	на́й-зеле́ната náj-zelénata	на́й-зеле́ното náj-zelénoto	на́й-зеле́ните náj-zelénite
定 （賓語）	на́й-зеле́ния náj-zelénija
長尾 （呼格）	на́й-зеле́ни, на́й-зеле́ний náj-zeléni, náj-zelénij

相關詞

• зеленея (zeleneja, 「成為綠色」)
• зеле (zele), зелка (zelka, 「甘藍菜」)
• зеленяк (zelenjak, 「未熟的果實」)
• зеленика (zelenika, 「黃楊木」) (方言)

參見

保加利亞語中的顏色（цветове (cvetove)） (布局 · 文字)
бял (bjal)	сив (siv), сяр (sjar), сур (sur), грив (griv)	черен (čeren), вран (vran), вакъл (vakǎl), смугъл (smugǎl)
ален (alen); червен (červen), румен (rumen), риж (riž) ; багър (bagǎr)	оранжев (oranžev), гранив (graniv), руд (rud) ; кафяв (kafjav), смядов (smjadov)	жълт (žǎlt) ; бежов (bežov), кремав (kremav)
резедав (rezedav)	зелен (zelen)
плав (plav)	небесносин (nebesnosin), лазурен (lazuren)	син (sin); модър (modǎr)
виолетов (violetov), вишняв (višnjav) ; индиго (indigo)	цикламен (ciklamen) ; лилав (lilav), пурпурен (purpuren)	розов (rozov)

來源

• зелен in Rečnik na bǎlgarskija ezik (Institut za bǎlgarski ezik)
• Georgiev V. I., editor (1971年)，「зелен」，Български етимологичен речник [保加利亞語詞源詞典] (保加利亞語)，第 1 卷，索非亞：保加利亞科學院，第 631 頁

馬其頓語

詞源

來自原始斯拉夫語 *zelenъ。

發音

• 國際音標^(幫助): [ˈzɛlɛn]

• 音頻：

  (檔案)

形容詞

зелен • (zelen) (比較級 позелен，最高級 најзелен，指小詞 зеленичок，抽象名詞 зеленило)

1. 綠色的
2. 青的（未成熟）
3. (比喻義) 經驗不足的

變格

зелен的肯定形

	陽性	陰性	中性	複數
不定	зелен	зелена	зелено	зелени
肯定（未指定）	зелениот	зелената	зеленото	зелените
肯定（近指）	зелениов	зеленава	зеленово	зелениве
肯定（遠指）	зеленион	зеленана	зеленоно	зеленине

зелен的比較級

	陽性	陰性	中性	複數
不定	позелен	позелена	позелено	позелени
肯定（未指定）	позелениот	позелената	позеленото	позелените
肯定（近指）	позелениов	позеленава	позеленово	позелениве
肯定（遠指）	позеленион	позеленана	позеленоно	позеленине

зелен的最高級

	陽性	陰性	中性	複數
不定	најзелен	најзелена	најзелено	најзелени
肯定（未指定）	најзелениот	најзелената	најзеленото	најзелените
肯定（近指）	најзелениов	најзеленава	најзеленово	најзелениве
肯定（遠指）	најзеленион	најзеленана	најзеленоно	најзеленине

衍生詞

• зазеленее (zazelenee)
• зазелени (zazeleni)
• зазеленува (zazelenuva)
• зеленее (zelenee)
• зелени (zeleni)
• зеленика f (zelenika)
• зеленикав (zelenikav)
• зеленило n (zelenilo)
• зеленкав (zelenkav)
• зеленушка f (zelenuška)
• зеленушкав (zelenuškav)
• зеленчук m (zelenčuk)
• зеленчуков (zelenčukov)
• зимзелен (zimzelen)
• озелени (ozeleni)
• озеленува (ozelenuva)
• позеленее (pozelenee)
• позелени (pozeleni)
• позеленува (pozelenuva)
• пораззелени (porazzeleni)
• раззеленее (razzelenee)
• раззелени (razzeleni)
• раззеленува (razzelenuva)

 

相關詞

• зелјаник m (zeljanik)
• зелјар m (zeljar)
• зелје n (zelje)
• зелјест (zeljest)
• зелка f (zelka)
• зелник m (zelnik)

 

參見

馬其頓語中的顏色（бои (boi)） (布局 · 文字)
бел (bel)	сив (siv)	црн (crn)
црвен (crven), румен (rumen)	портокалов (portokalov) ; кафеав (kafeav), лисест (lisest)	жолт (žolt)
маслинест (maslinest)	зелен (zelen)
тиркизен (tirkizen)		син (sin), плав (plav); модар (modar)
виолетов (violetov)	лилав (lilav), пурпурен (purpuren)	розов (rozov)

俄語

發音

• 國際音標^(幫助): [ˈzʲelʲɪn]

形容詞

зе́лен (zélen)

1. зелёный (zeljónyj) 的短陽性單數

塞爾維亞-克羅地亞語

詞源1

來自原始斯拉夫語 *zelenъ。

發音

• 國際音標^(幫助): /zělen/
• 斷字：зе‧лен

形容詞

зѐлен (定形 зѐленӣ，拉丁字母拼寫 zèlen)

1. 綠色的
2. 青的（未成熟）
3. (比喻義) 經驗不足的

變格

不定形

單數		陽性	陰性	中性
主格		зелен	зелена	зелено
屬格		зелена	зелене	зелена
與格		зелену	зеленој	зелену
賓格	非動物 動物	зелен зелена	зелену	зелено
呼格		зелен	зелена	зелено
位格		зелену	зеленој	зелену
工具格		зеленим	зеленом	зеленим
複數		陽性	陰性	中性
主格		зелени	зелене	зелена
屬格		зелених	зелених	зелених
與格		зеленим(а)	зеленим(а)	зеленим(а)
賓格		зелене	зелене	зелена
呼格		зелени	зелене	зелена
位格		зеленим(а)	зеленим(а)	зеленим(а)
工具格		зеленим(а)	зеленим(а)	зеленим(а)

定形

單數		陽性	陰性	中性
主格		зелени	зелена	зелено
屬格		зеленог(а)	зелене	зеленог(а)
與格		зеленом(у/е)	зеленој	зеленом(у/е)
賓格	非動物 動物	зелени зеленог(а)	зелену	зелено
呼格		зелени	зелена	зелено
位格		зеленом(е/у)	зеленој	зеленом(е/у)
工具格		зеленим	зеленом	зеленим
複數		陽性	陰性	中性
主格		зелени	зелене	зелена
屬格		зелених	зелених	зелених
與格		зеленим(а)	зеленим(а)	зеленим(а)
賓格		зелене	зелене	зелена
呼格		зелени	зелене	зелена
位格		зеленим(а)	зеленим(а)	зеленим(а)
工具格		зеленим(а)	зеленим(а)	зеленим(а)

詞源2

詞源1的名詞化。

發音

• 國際音標^(幫助): /zêleːn/
• 斷字：зе‧лен

名詞

зе̏ле̄н f (拉丁字母拼寫 zȅlēn)

1. (不可數) 青翠，蓊鬱

   近義詞：зелѐнило

變格

зелен的變格

	單數
主格	зелен
屬格	зелени
與格	зелени
賓格	зелен
呼格	зелени
方位格	зелени
工具格	зелењу

參見

塞爾維亞-克羅地亞語中的顏色（boje / боје） (布局 · 文字)
bijel, beo бијел, бео	siv, sinji сив, сињи	crn црн
crven, rumen црвен, румен	narandžast, narančast наранџаст, наранчаст ; smeđ, braon смеђ, браон	žut жут ; žut жут
zelen зелен	zelen зелен
tirkizan (cijan) тиркизан (цијан) ; tirkizan тиркизан	plav плав	modar модар
ljubičast љубичаст ; modar (indigo) модар (индиго)	ljubičast (magenta) љубичаст (магента) ; ljubičast љубичаст	ružičast, roza ружичаст, роза

烏克蘭語

發音

• 國際音標^(幫助): [ˈzɛɫen]

形容詞

зе́лен (zélen)

1. зеле́ний (zelényj) 的短形式