пеш

保加利亚语

发音

• 国际音标^(帮助): [pɛʃ]

词源1

继承自原始斯拉夫语 *pěšь（参见教会斯拉夫语 пѣшь (pěšĭ)）。

形容词

пеш • (peš)

1. (过时，字面义) 脚踏的
2. (引申) 行人的

   近义词：пешехо́ден (pešehóden)

其他形式

• пе́ши (péši) — 引申形，仍用于诗歌

用法说明

除了状语义（如旧属格单数пеша (peša)、属格复数пеш (peš)、工具格пешом (pešom)，其少数派生形式）以外，本形容词已经被其派生形式пешехо́ден (pešehóden)取代。

变格

пеш的变格（无比较级）

	阳性	阴性	中性	复数
不定	пеш peš	пе́ша péša	пе́шо péšo	пе́ши péši
定 （主语）	пе́шият péšijat	пе́шата péšata	пе́шото péšoto	пе́шите péšite
定 （宾语）	пе́шия péšija
长尾 （呼格）	пе́ши, пе́ший péši, péšij

衍生词汇

• пеша́к (pešák, “行人”, 名词)

相关词汇

• пехо́та (pehóta, “步兵”)
  • пехоти́нец (pehotínec, “步兵”)

参考资料

• пеши in Rečnik na bǎlgarskija ezik (Institut za bǎlgarski ezik)
• пеши in Rečnik na bǎlgarskija ezik (Čitanka.Info)
• пѣшь in Исторически речник на Българския език, Sofia University "St. Clement Ohridsky"

副词

пеш • (peš) (无比较级)

1. 步行，走路

其他形式

• пеша́ (pešá), пешко́м (peškóm)

参考资料

• пеш (нареч.) in Rečnik na bǎlgarskija ezik (Institut za bǎlgarski ezik)
• пеш (нареч.) in Rečnik na bǎlgarskija ezik (Čitanka.Info)

词源2

借自鄂图曼土耳其语 پش（现代土耳其语 peş (“背”)），源自波斯语。

名词

пеш • (peš) (无比较级)

1. (方言) （布、围裙等的）下边，下摆

   дъ́ржа се за пе́ша (俗语) ― dǎ́rža se za péša ― 循规蹈矩 (字面意思是“让自己一直靠在下边上”)

变格

пеш 的变格

	单数	复数
不定	пеш peš	пе́шове péšove
定 （主语）	пе́шът péšǎt	пе́шовете péšovete
定 （宾语）	пе́ша péša
数	—	пе́ша péša

参考资料

• пеш (същ.) in Rečnik na bǎlgarskija ezik (Institut za bǎlgarski ezik)
• пеш (същ.) in Rečnik na bǎlgarskija ezik (Čitanka.Info)

车臣语

词源

源自俄语 печь (pečʹ)。

名词

пеш (peš)

1. 烤箱

哈萨克语

其他写法
阿拉伯字母	پەش
西里尔字母	пеш
拉丁字母	peş
亚尼亚利夫字母	pec

词源

源自俄语 печь (pečʹ, “烤箱”)。

名词

пеш • (peş)

1. 火炉，烤箱

变格

пеш的變格

	单数（жекеше）	双数（көпше）
主格（атау септік）	пеш (peş)	пештер (peşter)
属格（ілік септік）	пештің (peştıñ)	пештердің (peşterdıñ)
与格（барыс септік）	пешке (peşke)	пештерге (peşterge)
宾格（табыс септік）	пешті (peştı)	пештерді (peşterdı)
方位格（жатыс септік）	пеште (peşte)	пештерде (peşterde)
离格（шығыс септік）	пештен (peşten)	пештерден (peşterden)
工具格（көмектес септік）	пешпен (peşpen)	пештермен (peştermen)

列兹金语

名词

пеш (peʃ)

1. 叶

变格

пеш (peš)的变格
	单数	复数
通格	пеш (peš)	пешяр (pešär)
作格	пешди (pešdi)	пешйри (pešjri)
属格	пешдин (pešdin)	пешйрин (pešjrin)
与格	пешдиз (pešdiz)	пешйриз (pešjriz)
在旁格	пешдив (pešdiv)	пешйрив (pešjriv)
从旁格	пешдивай (pešdivaj)	пешйривай (pešjrivaj)
向旁格	пешдивди (pešdivdi)	пешйривди (pešjrivdi)
在后格	пешдихъ (pešdiq)	пешйрихъ (pešjriq)
向后格	пешдихъай (pešdiqaj)	пешйрихъай (pešjriqaj)
从后格	пешдихъди (pešdiqdi)	пешйрихъди (pešjriqdi)
在下格	пешдик (pešdik)	пешйрик (pešjrik)
从下格	пешдикай (pešdikaj)	пешйрикай (pešjrikaj)
向下格	пешдикди (pešdikdi)	пешйрикди (pešjrikdi)
在内格	пешда (pešda)	пешйра (pešjra)
从内格	пешдай (pešdaj)	пешйрай (pešjraj)
在上格	пешдал (pešdal)	пешйрал (pešjral)
从上格	пешдалай (pešdalaj)	пешйралай (pešjralaj)
向上格	пешдалди (pešdaldi)	пешйралди (pešjraldi)

马其顿语

发音

• 国际音标^(帮助): [pɛʃ]

• 音频：

  (档案)

副词

пеш • (peš)

1. 步行，走路

近义词

• пешки (peški)

北阿尔泰语

词源

继承自原始突厥语 *bẹ̄ĺ(k)。

数词

пеш (peś)

1. 五

俄语

发音

• 国际音标^(帮助): [pʲeʂ]

形容词

пеш (peš)

1. пе́ший (péšij) 的短阳性单数

绍尔语

绍尔语基数词

<  4	5	6  >
序数词：пежинчи

词源

继承自原始突厥语 *bẹ̄ĺ(k)。

数词

пеш (peş)

1. 五