познати

教會斯拉夫語

詞源

源自по- (po-) +‎ знати (znati)，繼承自原始斯拉夫語 *poznati。

動詞

познати (poznati) 完

1. (及物) 知道
2. (及物) 認識；認得

變位

познати (poznati)的現在時變位 👤 單數 👥 雙數 👤👥👥 複數 азъ (azŭ) тꙑ (ty) тъ (tŭ) вѣ (vě) ва (va) та (ta) мꙑ (my) вꙑ (vy) ти (ti) познаѭ (poznajǫ) познаеши (poznaeši) познаетъ (poznaetŭ) познаевѣ (poznaevě) познаета (poznaeta) познаете (poznaete) познаемъ (poznaemŭ) познаете (poznaete) познаѭтъ (poznajǫtŭ)

塞爾維亞-克羅地亞語

詞源

源自 по- +‎ зна̏ти。

發音

• 國際音標^(幫助): /pǒznati/
• 斷字：по‧зна‧ти

動詞

по̀знати 完 (拉丁字母拼寫 pòznati)

1. (及物) 知道
2. (及物) 認識；認得

   Познајем тог човјека! ― 我認識那個男的！

變位

познати的变位

不定式: познати		现在时动副词: —		过去式动副词: по̀зна̄вши		动名词: —
数		单数			复数
人称		第一人称	第二人称	第三人称	第一人称	第二人称	第三人称
动词形		ја	ти	он / она / оно	ми	ви	они / оне / она
现在时		познам	познаш	позна	познамо	познате	познају
将来时	将来时I	познат ћу1 познаћу	познат ћеш1 познаћеш	познат ће1 познаће	познат ћемо1 познаћемо	познат ћете1 познаћете	познат ће1 познаће
	将来时II	бу̏де̄м познао2	бу̏де̄ш познао2	бу̏де̄ познао2	бу̏де̄мо познали2	бу̏де̄те познали2	бу̏дӯ познали2
过去式	完成时	познао сам2	познао си2	познао je2	познали смо2	познали сте2	познали су2
	过去完成时3	био сам познао2	био си познао2	био је познао2	били смо познали2	били сте познали2	били су познали2
	不定过去式	познах	позна	позна	познасмо	познасте	познаше
条件式I		познао бих2	познао би2	познао би2	познали бисмо2	познали бисте2	познали би2
条件式II4		био бих познао2	био би познао2	био би познао2	били бисмо познали2	били бисте познали2	били би познали2
命令式		—	познај	—	познајмо	познајте	—
主动过去分词		познао m / познала f / познало n			познали m / познале f / познала n
被动过去分词		познат m / позната f / познато n			познати m / познате f / позната n
1  克罗地亚写法；其他方言省略不定后缀，和接语连接。 2   阳性名词；如果行为主体是阴性或中性名词时，则用阴性或中性的主动过去分词和助动词。 3   口语中常用过去完成时代替，即省略助动词 biti。 4   口语中多被条件式I代替，即省略助动词 biti。   *注：许多方言中，不定过去式和过去进行时已经不再使用，被过去完成时代替

派生詞彙

• препо̀знати
• распо̀знати
• спо̀знати
• упо̀знати

 

相關詞彙

• позна́вати 非完