познати

教會斯拉夫語

詞源

源自по- (po-) +‎ знати (znati)，繼承自原始斯拉夫語 *poznati。

動詞

познати (poznati) 完

1. (及物) 知道
2. (及物) 認識；認得

變位

познати (poznati)的現在時變位 👤 單數 👥 雙數 👤👥👥 複數 азъ (azŭ) тꙑ (ty) тъ (tŭ) вѣ (vě) ва (va) та (ta) мꙑ (my) вꙑ (vy) ти (ti) познаѭ (poznajǫ) познаеши (poznaeši) познаетъ (poznaetŭ) познаевѣ (poznaevě) познаета (poznaeta) познаете (poznaete) познаемъ (poznaemŭ) познаете (poznaete) познаѭтъ (poznajǫtŭ)

塞爾維亞-克羅地亞語

詞源

源自 по- +‎ зна̏ти。

發音

• 國際音標^(幫助): /pǒznati/
• 斷字：по‧зна‧ти

動詞

по̀знати 完 (拉丁字母拼寫 pòznati)

1. (及物) 知道
2. (及物) 認識；認得

   Познајем тог човјека! ― 我認識那個男的！

變位

познати的變位

不定式: познати		現在時動副詞: —		過去式動副詞: по̀зна̄вши		動名詞: —
數		單數			複數
人稱		第一人稱	第二人稱	第三人稱	第一人稱	第二人稱	第三人稱
動詞形		ја	ти	он / она / оно	ми	ви	они / оне / она
現在時		познам	познаш	позна	познамо	познате	познају
將來時	將來時I	познат ћу1 познаћу	познат ћеш1 познаћеш	познат ће1 познаће	познат ћемо1 познаћемо	познат ћете1 познаћете	познат ће1 познаће
	將來時II	бу̏де̄м познао2	бу̏де̄ш познао2	бу̏де̄ познао2	бу̏де̄мо познали2	бу̏де̄те познали2	бу̏дӯ познали2
過去式	完成時	познао сам2	познао си2	познао je2	познали смо2	познали сте2	познали су2
	過去完成時3	био сам познао2	био си познао2	био је познао2	били смо познали2	били сте познали2	били су познали2
	不定過去式	познах	позна	позна	познасмо	познасте	познаше
條件式I		познао бих2	познао би2	познао би2	познали бисмо2	познали бисте2	познали би2
條件式II4		био бих познао2	био би познао2	био би познао2	били бисмо познали2	били бисте познали2	били би познали2
命令式		—	познај	—	познајмо	познајте	—
主動過去分詞		познао m / познала f / познало n			познали m / познале f / познала n
被動過去分詞		познат m / позната f / познато n			познати m / познате f / позната n
1  克羅地亞寫法；其他方言省略不定後綴，和接語連接。 2   陽性名詞；如果行為主體是陰性或中性名詞時，則用陰性或中性的主動過去分詞和助動詞。 3   口語中常用過去完成時代替，即省略助動詞 biti。 4   口語中多被條件式I代替，即省略助動詞 biti。   *註：許多方言中，不定過去式和過去進行時已經不再使用，被過去完成時代替

派生詞彙

• препо̀знати
• распо̀знати
• спо̀знати
• упо̀знати

 

相關詞彙

• позна́вати 非完