бити

保加利亞語

發音

• 國際音標^(幫助)：[ˈbiti]

分詞

би́ти • (bíti)

1. би́я (bíja) 的不定複數過去時被動態分詞
   參見：бꙑти

保加利亞語

發音

• 國際音標^(幫助)：[ˈbiti]

分詞

би́ти • (bíti)

1. би́я (bíja) 的不定複數過去時被動態分詞

教會斯拉夫語

бити бѫбьнъ

其他寫法

• ⰱⰻⱅⰻ (biti) — 格拉哥里字母

詞源

源自原始斯拉夫語 *biti，源自原始印歐語 *bʰeyH-。

動詞

бити (biti) 非完

1. (及物) 擊打
   • 《猶太戰史》教會斯拉夫語版，книга 6, 460в:

     титъ же рече имъ врѣмѧ прошенїѧ миноуло. [...] и тако рекъ повелѣ мꙋчити и, и би ѧ.

     titŭ že reče imŭ vrěmę prošenię minulo. [...] i tako rekŭ povelě mučiti i, i bi ę.

     （請為本引文添加中文翻譯）

2. (及物) 撞擊

變位

бити (biti)的變位

不定式						бити					動名詞					битъ
數			👤 單數						👥 雙數						👤👥👥 複數
			азъ (azŭ)		тꙑ (ty)		тъ (tŭ)		вѣ (vě)		ва (va)		та (ta)		мꙑ (my)		вꙑ (vy)		ти (ti)
現在時			биѭ (bijǫ)		биѥши (biješi)		биѥтъ (bijetŭ)		биѥвѣ (bijevě)		биѥта (bijeta)		биѥте (bijete)		биѥмъ (bijemŭ)		биѥте (bijete)		биѭтъ (bijǫtŭ)
未完成時			биꙗахъ		биꙗаше		биꙗаше		биꙗаховѣ		биꙗашета		биꙗашете		биꙗахомъ		биꙗашете		биꙗахѫ
不定過去式			бихъ		би		би		биховѣ		биста		бисте		бихомъ		бисте		бишѧ
完成時		m	билъ	ѥсмь	билъ	ѥси	билъ	ѥстъ	била	ѥсвѣ	била	ѥста	била	ѥсте	били	ѥсмъ	били	ѥсте	били	сѫтъ
		f	била		била		била		билѣ		билѣ		билѣ		билꙑ		билꙑ		билꙑ
過去完成時		m	билъ	бѣхъ	билъ	бѣ	билъ	бѣ	била	бѣховѣ	била	бѣста	била	бѣсте	били	бѣхомъ	били	бѣсте	били	бѣшѧ
				бѣахъ		бѣаше		бѣаше		бѣаховѣ		бѣашета		бѣашете		бѣахомъ		бѣашете		бѣахѫ
				бꙑлъ ѥсмь		бꙑлъ ѥси		бꙑлъ ѥстъ		бꙑла ѥсвѣ		бꙑла ѥста		бꙑла ѥсте		бꙑли ѥсмъ		бꙑли ѥсте		бꙑли сѫтъ
		f	билa	бѣхъ	билa	бѣ	билa	бѣ	билѣ	бѣховѣ	билѣ	бѣста	билѣ	бѣсте	билꙑ	бѣхомъ	билꙑ	бѣсте	билꙑ	бѣшѧ
				бѣахъ		бѣаше		бѣаше		бѣаховѣ		бѣашета		бѣашете		бѣахомъ		бѣашете		бѣахѫ
				бꙑла ѥсмь		бꙑла ѥси		бꙑла ѥстъ		бꙑлѣ ѥсвѣ		бꙑлѣ ѥста		бꙑлѣ ѥсте		бꙑлꙑ ѥсмъ		бꙑлꙑ ѥсте		бꙑлꙑ сѫтъ
將來完成時		m	билъ	бѫдѫ	билъ	бѫдеши	билъ	бѫдетъ	била	бѫдевѣ	била	бѫдета	била	бѫдете	били	бѫдемъ	били	бѫдете	били	бѫдѫтъ
		f	била		била		била		билѣ		билѣ		билѣ		билꙑ		билꙑ		билꙑ
條件式		m	билъ	бимь	билъ	би	билъ	би	била	бивѣ	била	биста	била	бисте	били	бимъ (бихомъ)	били	бисте	били	бѫ (бишѧ)
		f	била		била		била		билѣ		билѣ		билѣ		билꙑ		билꙑ		билꙑ
命令式					бии		бии		биивѣ		биита				биимъ		биите

現在主動分詞

短形式
	陽性			陰性			中性
	單數	雙數	複數	單數	雙數	複數	單數	雙數	複數
主格	биꙗ	биѭща	биѭще	биѭщи	биѭщи	биѭщѧ	биꙗ	биѭщи	биѭща
屬格	биѭща	биѭщю	биѭщь	биѭщѧ	биѭщю	биѭщь	биѭща	биѭщю	биѭщь
與格	биѭщю	биѭщема	биѭщемъ	биѭщи	биѭщама	биѭщамъ	биѭщю	биѭщема	биѭщемъ
賓格	биѭщь	биѭща	биѭщѧ	биѭщѫ	биѭщи	биѭщѧ	биꙗ	биѭщи	биѭща
工具格	биѭщемь	биѭщема	биѭщи	биѭщеѭ	биѭщама	биѭщами	биѭщемь	биѭщема	биѭщи
方位格	биѭщи	биѭщю	биѭщихъ	биѭщи	биѭщю	биѭщахъ	биѭщи	биѭщю	биѭщихъ
長形式
主格	биꙗи	биѭщаꙗ	биѭщеи	биѭщиꙗ	биѭщии	биѭщѧѩ	биѭщеѥ	биѭщи	биѭщаꙗ
屬格	биѭщаѥго	биѭщюю	биѭщиихъ	биѭщѧѩ	биѭщюю	биѭщиихъ	биѭщаѥго	биѭщюю	биѭщиихъ
與格	биѭщюѥмоу	биѭщиима	биѭщиимъ	биѭщии	биѭщиима	биѭщиимъ	биѭщюѥмоу	биѭщиима	биѭщиимъ
賓格	биѭщьи	биѭщаꙗ	биѭщѧѩ	биѭщѫѭ	биѭщии	биѭщѧѩ	биѭщеѥ	биѭщи	биѭщаꙗ
工具格	биѭщиимь	биѭщиима	биѭщиими	биѭщеѭ	биѭщиима	биѭщиими	биѭщиимь	биѭщиима	биѭщиими
方位格	биѭщиимь	биѭщюю	биѭщиихъ	биѭщии	биѭщюю	биѭщиихъ	биѭщиимь	биѭщюю	биѭщиихъ

現在被動分詞

短形式
	陽性			陰性			中性
	單數	雙數	複數	單數	雙數	複數	單數	雙數	複數
主格	биѥмъ	биѥма	биѥми	биѥма	биѥмѣ	биѥмꙑ	биѥмо	биѥмѣ	биѥма
屬格	биѥма	биѥмоу	биѥмъ	биѥмꙑ	биѥмоу	биѥмъ	биѥма	биѥмоу	биѥмъ
與格	биѥмоу	биѥмома	биѥмомъ	биѥмѣ	биѥмама	биѥмамъ	биѥмоу	биѥмома	биѥмомъ
賓格	биѥмъ	биѥма	биѥмꙑ	биѥмѫ	биѥмѣ	биѥмꙑ	биѥмо	биѥмѣ	биѥма
工具格	биѥмомь	биѥмома	биѥмꙑ	биѥмоѭ	биѥмама	биѥмами	биѥмомь	биѥмома	биѥмꙑ
方位格	биѥмѣ	биѥмоу	биѥмѣхъ	биѥмѣ	биѥмоу	биѥмахъ	биѥмꙑ	биѥмоу	биѥмѣхъ
長形式
主格	биѥмꙑи	биѥмаꙗ	биѥмии	биѥмаꙗ	биѥмѣи	биѥмꙑѩ	биѥмоѥ	биѥмѣи	биѥмаꙗ
屬格	биѥмaѥго	биѥмоую	биѥмꙑихъ	биѥмꙑѩ	биѥмоую	биѥмꙑихъ	биѥмаѥго	биѥмоую	биѥмꙑихъ
與格	биѥмоуѥмоу	биѥмꙑима	биѥмꙑимъ	биѥмѣи	биѥмꙑима	биѥмꙑимъ	биѥмоуѥмоу	биѥмꙑима	биѥмꙑимъ
賓格	биѥмꙑи	биѥмаꙗ	биѥмꙑѩ	биѥмѫѭ	биѥмѣи	биѥмꙑѩ	биѥмоѥ	биѥмѣи	биѥмаꙗ
工具格	биѥмꙑимь	биѥмꙑима	биѥмꙑими	биѥмоѭ	биѥмꙑима	биѥмꙑими	биѥмꙑимь	биѥмꙑима	биѥмꙑими
方位格	биѥмѣѥмь	биѥмоую	биѥмꙑихъ	биѥмѣи	биѥмоую	биѥмꙑихъ	биѥмѣѥмь	биѥмоую	биѥмꙑихъ

過去主動分詞

短形式
	陽性			陰性			中性
	單數	雙數	複數	單數	雙數	複數	單數	雙數	複數
主格	бив	бивша	бивше	бивши	бивши	бившѧ	бив	бивши	бивша
屬格	бивша	бившю	бившь	бившѧ	бившю	бившь	бивша	бившю	бившь
與格	бившю	бившема	бившемъ	бивши	бившама	бившамъ	бившю	бившема	бившемъ
賓格	бившь	бивша	бившѧ	бившѫ	бивши	бившѧ	бив	бивши	бивша
工具格	бившемь	бившема	бивши	бившеѭ	бившама	бившами	бившемь	бившема	бивши
方位格	бивши	бившю	бившихъ	бивши	бившю	бившахъ	бивши	бившю	бившихъ
長形式
主格	бивъши	бившаꙗ	бившеи	бившиꙗ	бившии	бившѧѩ	бившеѥ	бивши	бившаꙗ
屬格	бившаѥго	бившюю	бившиихъ	бившѧѩ	бившюю	бившиихъ	бившаѥго	бившюю	бившиихъ
與格	бившюѥмоу	бившиима	бившиимъ	бившии	бившиима	бившиимъ	бившюѥмоу	бившиима	бившиимъ
賓格	бившьи	бившаꙗ	бившѧѩ	бившѫѭ	бившии	бившѧѩ	бившеѥ	бивши	бившаꙗ
工具格	бившиимь	бившиима	бившиими	бившеѭ	бившиима	бившиими	бившиимь	бившиима	бившиими
方位格	бившиимь	бившюю	бившиихъ	бившии	бившюю	бившиихъ	бившиимь	бившюю	бившиихъ

l-分詞

陽性			陰性			中性
單數	雙數	複數	單數	雙數	複數	單數	雙數	複數
билъ	била	били	била	билѣ	билꙑ	било	билѣ	била

過去被動分詞

短形式
	陽性			陰性			中性
	單數	雙數	複數	單數	雙數	複數	單數	雙數	複數
主格	биѥнъ	биѥна	биѥни	биѥна	биѥнѣ	биѥнꙑ	биѥно	биѥнѣ	биѥна
屬格	биѥна	биѥноу	биѥнъ	биѥнꙑ	биѥноу	биѥнъ	биѥна	биѥноу	биѥнъ
與格	биѥноу	биѥнома	биѥномъ	биѥнѣ	биѥнама	биѥнамъ	биѥноу	биѥнома	биѥномъ
賓格	биѥнъ	биѥна	биѥнꙑ	биѥнѫ	биѥнѣ	биѥнꙑ	биѥно	биѥнѣ	биѥна
工具格	биѥномь	биѥнома	биѥнꙑ	биѥноѭ	биѥнама	биѥнами	биѥномь	биѥнома	биѥнꙑ
方位格	биѥнѣ	биѥноу	биѥнѣхъ	биѥнѣ	биѥноу	биѥнахъ	биѥнꙑ	биѥноу	биѥнѣхъ
長形式
主格	биѥнꙑи	биѥнаꙗ	биѥнии	биѥнаꙗ	биѥнѣи	биѥнꙑѩ	биѥноѥ	биѥнѣи	биѥнаꙗ
屬格	биѥнaѥго	биѥноую	биѥнꙑихъ	биѥнꙑѩ	биѥноую	биѥнꙑихъ	биѥнаѥго	биѥноую	биѥнꙑихъ
與格	биѥноуѥмоу	биѥнꙑима	биѥнꙑимъ	биѥнѣи	биѥнꙑима	биѥнꙑимъ	биѥноуѥмоу	биѥнꙑима	биѥнꙑимъ
賓格	биѥнꙑи	биѥнаꙗ	биѥнꙑѩ	биѥнѫѭ	биѥнѣи	биѥнꙑѩ	биѥноѥ	биѥнѣи	биѥнаꙗ
工具格	биѥнꙑимь	биѥнꙑима	биѥнꙑими	биѥноѭ	биѥнꙑима	биѥнꙑими	биѥнꙑимь	биѥнꙑима	биѥнꙑими
方位格	биѥнѣѥмь	биѥноую	биѥнꙑихъ	биѥнѣи	биѥноую	биѥнꙑихъ	биѥнѣѥмь	биѥноую	биѥнꙑихъ

派生詞

• възбити (vŭzbiti)
• избити (izbiti)
• обити (obiti)
• обитие (obitie)
• оубииство (ubiistvo)
• оубиица (ubiica)
• оубити (ubiti)
• оубитие (ubitie)
• побити (pobiti)
• прѣбити (prěbiti)
• разбити (razbiti)
• събити (sŭbiti)

相關詞彙

• бивати (bivati)
• биение (bienie)
• оубиение (ubienie)
• оубиꙗти (ubijati)

古東斯拉夫語

詞源

源自原始斯拉夫語 *biti。

動詞

бити (biti) 非完

1. (及物) 擊打

派生語彙

• 白俄羅斯語: біць (bicʹ)
• 俄語: бить (bitʹ)
• 烏克蘭語: би́ти (býty)

塞爾維亞-克羅地亞語

詞源1

源自原始斯拉夫語 *byti，源自原始印歐語 *bʰuH-。

發音

• 國際音標^(幫助)：/bîti/
• 斷字：би‧ти

動詞

би̏ти 非完 (拉丁字母拼寫 bȉti)

1. (不及物，系動詞) 是

   небо је плаво ― 天空是蔚藍色

2. (不及物) 存在

   код нас није кише ― 我們這沒在下雨

3. (不及物) 出現

   гд(ј)е је дима, ту је и ватре ― 有煙必有火

4. (不及物，疑問) 組成問句

   јеси ли ту? ― 你在那裡嗎？

5. (不及物) 值

   пет јабука је два еура ― 五個蘋果兩歐元

6. (不及物，非人稱，將來時) 將要發生

   бит ће рата ― 戰爭要來了

7. (不及物) 位於

   банана је на столу ― 桌子上有一根香蕉

8. (不及物) 表示時間

   три су сата ― 現在三點鐘

9. (不及物) 表示年齡

   тек јој је шеснаест година ― 她才十六歲

變位

бити的变位

不定式: бити		现在时动副词: бу̏дӯћи		过去式动副词: би̑вши		动名词: —
数		单数			复数
人称		第一人称	第二人称	第三人称	第一人称	第二人称	第三人称
动词形		ја	ти	он / она / оно	ми	ви	они / оне / она
现在时		јесам / сам / будем	јеси / си / будеш	јест(е) / је / буде	јесмо / смо / будемо	јесте / сте / будете	јесу / су / буду
将来时	将来时I	бит ћу1 бићу	бит ћеш1 бићеш	бит ће1 биће	бит ћемо1 бићемо	бит ћете1 бићете	бит ће1 биће
	将来时II	бу̏де̄м био2	бу̏де̄ш био2	бу̏де̄ био2	бу̏де̄мо били2	бу̏де̄те били2	бу̏дӯ били2
过去式	完成时	био сам2	био си2	био je2	били смо2	били сте2	били су2
	过去完成时3	био сам био2	био си био2	био је био2	били смо били2	били сте били2	били су били2
	不定过去式	бих	би	би	бисмо	бисте	бише
	过去进行时	бијах / бјех / бејах / бех	бијаше / бјеше / бејаше / беше	бијаше / бјеше / бејаше / беше	бијасмо / бјесмо / бејасмо / бесмо	бијасте / бјесте / бејасте / бесте	бијаху / бјеху / бејаху / беху
条件式I		био бих2	био би2	био би2	били бисмо2	били бисте2	били би2
条件式II4		био бих био2	био би био2	био би био2	били бисмо били2	били бисте били2	били би били2
命令式		—	буди	—	будимо	будите	—
主动过去分词		био m / била f / било n			били m / биле f / била n
1  克罗地亚写法；其他方言省略不定后缀，和接语连接。 2   阳性名词；如果行为主体是阴性或中性名词时，则用阴性或中性的主动过去分词和助动词。 3   口语中常用过去完成时代替，即省略助动词 biti。 4   口语中多被条件式I代替，即省略助动词 biti。   *注：许多方言中，不定过去式和过去进行时已经不再使用，被过去完成时代替

派生詞

• бива
• бивати
• бивовати
• бивствен
• бивство
• бивствовати
• биство
• бит
• битак
• битан
• битност
• биће
• забат
• збивати се
• збиља
• збиљност
• збити се
• јесност
• јестан
• јество
• јестити
• првобитан
• првобитност
• пребивалац
• пребивалиште
• пребивати
• самобитан
• самобитност
• снебивати се
• снебити се

 

詞源2

源自原始斯拉夫語 *biti，源自原始印歐語 *bʰeyH-。

發音

• 國際音標^(幫助)：/bîti/
• 斷字：би‧ти

動詞

би̏ти 非完 (拉丁字母拼寫 bȉti)

1. (及物) 擊打

   近義詞： ту̑ћи、у̀дарати

變位

бити的变位

不定式: бити		现在时动副词: би̏јӯћи		过去式动副词: —		动名词: бѝје̄ње
数		单数			复数
人称		第一人称	第二人称	第三人称	第一人称	第二人称	第三人称
动词形		ја	ти	он / она / оно	ми	ви	они / оне / она
现在时		бијем	бијеш	бије	бијемо	бијете	бију
将来时	将来时I	бит ћу1 бићу	бит ћеш1 бићеш	бит ће1 биће	бит ћемо1 бићемо	бит ћете1 бићете	бит ће1 биће
	将来时II	бу̏де̄м био2	бу̏де̄ш био2	бу̏де̄ био2	бу̏де̄мо били2	бу̏де̄те били2	бу̏дӯ били2
过去式	完成时	био сам2	био си2	био je2	били смо2	били сте2	били су2
	过去完成时3	био сам био2	био си био2	био је био2	били смо били2	били сте били2	били су били2
	过去进行时	бијах	бијаше	бијаше	бијасмо	бијасте	бијаху
条件式I		био бих2	био би2	био би2	били бисмо2	били бисте2	били би2
条件式II4		био бих био2	био би био2	био би био2	били бисмо били2	били бисте били2	били би били2
命令式		—	биј	—	бијмо	бијте	—
主动过去分词		био m / била f / било n			били m / биле f / била n
被动过去分词		бијен m / бијена f / бијено n			бијени m / бијене f / бијена n
1  克罗地亚写法；其他方言省略不定后缀，和接语连接。 2   阳性名词；如果行为主体是阴性或中性名词时，则用阴性或中性的主动过去分词和助动词。 3   口语中常用过去完成时代替，即省略助动词 biti。 4   口语中多被条件式I代替，即省略助动词 biti。   *注：许多方言中，不定过去式和过去进行时已经不再使用，被过去完成时代替

派生詞

• ѝзбити
• ѝзбојак
• за̀бити
• за̏бӣт
• за̏бӣтан
• за̏бӣтно̄ст
• за̏бӣто̄ст
• заби́јати
• забијач
• збѝја̄ч
• збѝјен
• збѝјено̄ст
• зби́јати
• зби̏ти
• избѝја̄ч
• изби́јати
• на̀бити
• на́бо̄јњача
• набѝја̄ч
• набѝјача
• набѝјено̄ст
• наби́јати
• о̀бити
• о̀дбити
• о̀дбо̄јнӣк
• о̏дбо̄јан
• обѝја̄ч
• оби́јати
• одбѝја̄ч
• одби́јати
• одби́так
• одбијѐница
• одбо́јно̄ст
• по̀бити
• по̀дбити
• подби́јати
• прѐбити
• прѝбити
• преби́јати
• при́бој
• приби́јати
• прије́бој
• про̀бити
• про̀бојац
• про́бо̄јан
• про́бој
• пробѝја̄ч
• проби́јати
• пробо́јно̄ст
• ра̀збити
• ра́збо̄јнӣк
• ра́збо̄јнӣштво
• ра́збо̄јство
• ра́збој
• ра́збојӣште
• разбѝја̄ч
• разбѝјено̄ст
• разби́јати
• са̀бити
• сабѝја̄ч
• саби́јати
• спо̀дбити
• сподбијати
• су̀збити
• сузби́јати
• у̀билац
• у̀бити
• у̀бо̄јнӣ
• у̀бо̄јство
• у̀бојит
• у̀бојито̄ст
• у̀бојица
• у̀збити
• у́бој
• у̏битачан
• у̏битачно̄ст
• убѝја̄ч
• уби́јати

 

烏克蘭語

詞源

源自原始斯拉夫語 *biti。

發音

• 國際音標^(幫助)：[ˈbɪte]

• 音頻

  （文檔）

動詞

би́ти (býty) 非完 (完整體 поби́ти)

1. (及物) 擊打

變位

би́ти, бить的變位（11b類，非完整體，及物）

有關分詞的變格，請參閱各自的詞條。副動詞是不變格的。

非完整體
不定式	би́ти, бить býty, bytʹ
分詞	現在時	過去時
主動	—	—
被動	—	би́тий býtyj 非人称：би́то býto
副詞	б'ючи́ bʺjučý	би́вши bývšy
	現在時	過去時
第一人稱單數 я	б'ю bʺju	бу́ду би́ти, бу́ду би́ть, би́тиму búdu býty, búdu býtʹ, býtymu
第二人稱單數 ти	б'єш bʺješ	бу́деш би́ти, бу́деш би́ть, би́тимеш búdeš býty, búdeš býtʹ, býtymeš
第三人稱單數 він / вона / воно	б'є bʺje	бу́де би́ти, бу́де би́ть, би́тиме búde býty, búde býtʹ, býtyme
第一人稱複數 ми	б'єм, б'ємо́ bʺjem, bʺjemó	бу́демо би́ти, бу́демо би́ть, би́тимемо, би́тимем búdemo býty, búdemo býtʹ, býtymemo, býtymem
第二人稱複數 ви	б'єте́ bʺjeté	бу́дете би́ти, бу́дете би́ть, би́тимете búdete býty, búdete býtʹ, býtymete
第三人稱複數 вони	б'ють bʺjutʹ	бу́дуть би́ти, бу́дуть би́ть, би́тимуть búdutʹ býty, búdutʹ býtʹ, býtymutʹ
命令式	單數	複數
第一人稱	—	би́ймо býjmo
第二人稱	бий byj	би́йте býjte
過去時	單數	複數 ми / ви / вони
陽性 я / ти / він	бив byv	би́ли býly
陰性 я / ти / вона	би́ла býla
中性 воно	би́ло býlo

派生詞

• розби́ти 完 (rozbýty)

參考資料

• бити in Bilodid, I. K., editor (1970–1980) Slovnyk ukrajinsʹkoji movy, Kiev: Naukova Dumka
• бити in Horox (slovozmina)
• бити in Словник.ua – портал української мови та культури [Slovnik.ua – Portal of Ukrainian Language and Culture] (in Ukrainian)